Les Propositions
14 propositions stratégiques et opérationnelles pour construire une Union Européenne élargie effective et démocratique au cours des deux prochaines décennies

Français	Anglais	Allemand	Dannois	Polonais	Italien	Espagnol
Russe	Slovaque	Roumain	Grèque	Hongrois	Lituanien	Tchèque

1. Uspostavljanje procesa redovne EVALUACIJE institucionalnog i upravljackog sistema EU:
Trebalo bi praviti planove svakih 10 godina unapred, pocevši od 2002. i organizovati »Savet« izabranih zvanicnika koji bi procenjivao nivo evropske integracije i predlagao neophodna prilagodavanja strukture EU.
Dobitak: Kanalisanje promene da bi se izbegaao haos; Odredivanje ritma izgradnje Evrope dace joj vremena da diše; Demokraticnost, efikasnost, prilagodljivost, evolucija EU

2. Stvaranje nove GEOGRAFIJE institucija EU:
Mora se preispitati geografski raspored evropskih institucija i mora se izaci iz istorijske osovine Brisel – Luksemburg – Strasbur. Centralne insititucije bi trebalo da budu raspodeljene izmedu Londona, Pariza, Frankfurta, Brisela i Haga (1. Evro-krug) a druge društvene institucije na ostale evropske prestonice: Dablin, Madrid, Rim, Bec, Budimpeštu, Berlin, Prag, Varšavu, Kopenhagen, Atinu, Lisabon, Stokholm, ... (2. Evro-krug). Ovi gradovi bi cinili mrežu evropskih prestonica.
Dobitak: Sjedinjenje zajednickih institucija; Odredivanje položaja Evropske Unije na duži rok; uspostavljanje snažne globalne vidljivosti Ujedinjene Evrope; Približavanje obicnim ljudima, osmoza u mreži evropskog društva, uklapanje u zahteve za efikasnošcu, povecanje medunarodnog kredibiliteta

3. Spajanje dve izvršne funkcije (Komisije i Saveta) u jednu Evropsku VLADU:
U demokratskom sistemu, izvršna i zakonodavna vlast rasporedene su na samo dve ustanove, a ne na tri, kao u Evropskoj Uniji danas. Njihova polja delovanja ne smeju se preklapati, da ne bi došlo do umnožavanja komplikovanih i nejasnih procedura. Politicki gledano, jedna od evropskih insituticija je suvišna, i to je bez sumnje Komisija.
Trebalo bi stvoriti Evropsku Vladu. Ona bi preuzela izvršnu ulogu, spajajuci sadašnje izvršne funkcije Komisije i Saveta. Evropski Parlament cinio bi zakonodavnu granu vlasti, spajajuci sadašnje zakonodavne funkcije Saveta i Parlamenta. Ove dve insititucije bi zajedno predstavljale politicku volju Evrope. Evropski budžet usvajao bi se na svakih pet godina od strane evropskog zakonodavstva, uz neophodno odobrenje od strane Vlade. Prirodno, njime bi se pokrivali samo troškovi zajednicki za celu Evropsku Uniju. Da bi se gradani navikli na evropske odgovornosti, budžet bi se mogao puniti kroz objedinjenu stavku u obliku »Evropskog poreza«.
Dobitak: Demokratskiji, a time i jednostavniji politicki sistem zajednice, koji bi bio jasniji i lakši za gradansku kontrolu 100% demokratsko zasnivanje dve najbitnije institucije, demokratizacija procesa donošenja odluka, legitimitet izabranih zvanicnika

4. Stvaranje integrisanog Evropskog PARLAMENTA stvorenog od Evropskih i nacionalnih/regionalnih poslanika:
Da bi mogao da preuzme bitnu politicku ulogu, Evropski Parlament mora u sebi integrisati 2 (ili 3) identiteta koji cine svakog Evropljanina. Polovina njegovih clanova trebalo bi da bude izabrana preko trans-evropskih lista na nivou EU, a druga polovina preko državnih (ili regionalnih, po volji svake zemlje) izbora, od strane gradana ili cak nacionalnih (regionalnih) parlamenata.
Dobitak: Zakonodavna komponenta evropske politike zasnivala bi se na nacionalnim ili regionalnim identitetima, kao i na zajednickom evropskom identitetu; osigurava se njena vidljivost time što ce sva zajednicka zakonodavna vlast biti koncentrisana u jednoj insitituciji; Izbegavaju se složenosti i konflikti dvodomnog sistema, znacajno jaca legitimitet Parlamenta, svakom gradaninu dodeljuju se dva prava glasa: nacionalno (ili regionalno) i evropsko, stvara se zajednicki politicki i izborni nivo

5. Stvaranje nove Evropske funkcije – PREDSEDNIK EVROPSKE VLADE:
Politicka izvršna vlast trebalo bi da bude lako prepoznatljiva kako unutar EU tako i spolja. Stoga bi trebalo izabrati Predsednika Evrope, kojeg bi medu sobom birali predsednici država ili vlada na period od tri godine. Ta osoba bi morala da napusti svoje državne obaveze, pošto glavni ucesnik u evropskoj izvršnoj vlasti ne sme biti obeležen drugim politicim atributima, vec neko ko je odlucio da se posveti samo ovom poslu. Predsednik evropske Vlade bi predstavljao sve konkretne aspekte zajednicke evropske politike i dobijao bi ad hoc pomoc od strane ostalih clanova evropske Vlade. Sistem predsedavajuceg (u smislu moderatora) bi se zasnivao na sadašnjem modelu rotacije na šest meseci. Njemu bi asistirali prethodni i buduci predsedavajuci. Uloga predsedavajuceg bila bi da pomaže Predsedniku Evropske Vlade u njegovom poslu i da vodi sastanke Vlade.
Dobitak: Jaca kapacitet EU za zastupanje i donošenje odluka; Osiguran demokratski legitimitet vodstva EU; primorava državne lidere da posmatraju EU kao punopravni politicki entitet, omogucuje zemljama clanicama da se smenjuju na vodecem položaju

6. Stvaranje zajednicke Evropske ADMINISTRACIJE za sprovodenje zajednicke politike:
Evropski parlament mora imati potpuno pravo da pokrece zakonodavne inicijative, zajedno sa evropskom vladom. Njih ce, kada se ticu zajednicke politike, sprovoditi integrisana administracija, Zajednicka Evropska Administracija (ZAE). Što se tice politike pojedinacnih vlada, tu pravo na inicijativu prirodno pripada državnim vladama i parlamentima. Inicijativa za prebacivanje odgovornosti za vodenje nekog dela politike sa jednog nivoa na drugi, pripadala bi iskljucivo evropskoj vladi.
Dobitak: Osigurava se zdrava konkurencija i delotvorna kontrola zajednicke izvršne i zakonodavne vlasti; Pojednostavljen i osnažen proces odlucivanja

7. Stavljanje Zajednicke Evropske Administracije U SLUŽBU Evropske vlade:
Kao i svaka druga, i evropska administracija morala bi da bude efikasna, u službi javnosti, i odgovorna za sprovodenje politickih odluka. Stoga mora biti pod nadležošcu izvršne vlasti evropske vlade, organizovana u skladu sa odlukama dva kljucna administrativna organa: jednog integrisanog, sastavljenog od delova koji vode zajednicku evropsku politiku, zvanog Zajednicka Evropska Administracija (ZAE), i drugog koji bi se bavio temama odnosa izmedu zemalja – Savet Evropskih Ministara (SEM). Generalnom sekretaru ZAE bi pomagali Generalni direktori (za privredu, za unutrašnje tržište, za konkurentnost, za poljoprivredu i ribarstvo, za bezbednost i borbu protiv medunarnodnog kriminala, za imigraciju, za razvoj odnosa sa privilegovanim susedima, i za makroekonomsku i budžetsku politiku zemalja EU), i njemu bi morala biti data stvarna upravljacka vlast. Ostale funkcije sadašnje Komisije bile bi prebacene na medu-vladine organe (SEM), ili na pojedinacne agencije, ili eliminisane. Evropski sud pravde bio bi jedini garant ovih ugovora.
Dobitak: Potvrda legitimiteta, a time i operativne delotvornosti i politicke kontrole zajednicke administracije; Pojacana demokratska kontrola nad evropskim institucijama, fokusiranje zajednicke izvršne vlasti na njene glavne kompetencije, implementacija hijerarijske podele odgovornosti

8. Uvodenje MINISTRA ZA ZAJEDNICKE SPOLJNE ODNOSE:
Pošto postoji zajednicka politika koju vode iskljucivo Evropska Vlada i Evropski Parlament, spoljnopoliticki aspekti ove politike moraju biti povereni iskljucivo jednoj politickoj figuri (Ministar za zajednicke spoljne odnose), a bitna administrativna polja s tim u vezi (Trgovina, Poljoprivreda, Konkurencija, Razvoj...) moraju biti integrisana u jednu administraciju (Zajednicke evropske ambasade). Tu osobu bi birao predsednik evropske vlade, medu ministrima spoljnih poslova država clanica (to ne sme biti osoba iz iste države kao i predsednik). Ministar za zajednicke odnose sa inostranstvom bi u koordinaciji sa ministrom odbrane Evropske Unije radio na implementaciji zajednickih vojnih snaga za brze reakcije. Sva ostala polja spoljne politike bila bi prirodno prepuštena zemljama clanicama i njihovim diplomatiskim telima.
Dobitak: Veca efikasnost akcija EU u svetu, uz istovremeno ocuvanje raznovrsnosti i bogatstva bilateralnih odnosa zemalja clanica; Konzistentnost izmedu spoljnih i unutrašnjih akcija EU, osigurava uskladenost izmedu predsednika evropske vlade i ministra za zajednicke spoljne odnose, ojacava imidž i važnost EU širom sveta.

9. Redefinisanje uloge SAVETA EVROPE:
Blisko okruženje EU je sacinjeno od niza veoma razlicitih zemalja, od Rusije do Maroka. Svima njima je zajednicko to što su stari i privilegovani partneri Evropske Unije, bez obzira na njihovo opredeljenje u vezi sa prkljucivanjem EU. Stoga je neophodno dati im Status Privilegovanih Suseda, koji bi im omogucio sklapanje niza preferencijalnih ugovora u svim sektorima, bez obavezivanja na buduce prikljucenje Evropskoj Uniji. Da bi se sprovela ovakva politika, neophodno je restruktuirati Savet Evrope, pre svega u pitanjima etike, kulture, nauke, obrazovanja... To mora biti insititucija koja ce podsticati prihvatanje zajednickih evropskih vrednosti u susedstvu Evrope. Deo budžetskih fondova koji bi bili oslobodeni ukidanjem nepotrebne Komisije Generalnog Direktorata, mogao bi se prebaciti Savetu Evrope za ove potrebe.
Dobitak: Posvecuje se posebna pažnja bliskoj okolini EU – Saveu Evrope dobija ulogu kljucnog ucesnika u »Evropskom komšiluku«; Jacanje geopolitickog okruženja EU, povezivanje EU sa susedima na održiv nacin.

10. Priprema odgovorajucih LJUDSKIH RESURSA koji ce moci da se bave svim evropskim izazovima u 21. veku:
Ni najbolje ideje ne mogu se sprovesti ako nedostaju odgovarajuci ljudi. Ovo važi kako za politicare, tako i za ostale javne službenike. Što se zvanicnika tice, izuzetno je važno izbeci birokratizaciju sistema, i stoga bi trebalo ograniciti sve mandate na maksimum od deset godina u jednoj društvenoj instituciji, a pritom olakšati prelazak iz jedne u drugu zajednicku ili državnu administraciju, ili privatni sektor, i zahtevati poznavanje najmanje tri jezika. Od politicara koji žele da postanu kandidati da Evro-parlamentarce moralo bi se tražiti poznavanje najmanje jednog stranog jezika.
Dobitak: Osigurava se strucnost i dinamicnost, prevazilaženje jaza izmedu evropske administracije i evropskog društva

11. Pronaci rešenje za JEZICKE probleme:
Jezicka raznovrsnost je neophodna za legitimitet procesa izgradjivanja Evrope. Odredena racionalizacija je ipak neophodna, kako iz budžetskih razloga, tako i zbog efikasnosti. Stoga je neophodno sprovesti sistem sa nekoliko nivoa: dva radna jezika za neformalne administrativne sastanke (engleski, francuski), pet jezika za zvanican rad (engleski, francuski, nemacki, španski, poljski) i ostali jezici za komunikaciju i javne sastanke (naprimer, plenarne sesije Parlamenta). Slicna procedura trebalo bi da se prati pri pisanju radnih dokumenata i zvanicnih tekstova. Paralelno s tim, trebalo bi pokrenuti sveobuhvatni evropski projekat za razvoj automatskog prevodenja, a kursevi stranih jezika trebalo bi da budu na raspolaganju u svakom državnom i regionalnom parlamentu.
Dobitak: Izbegava se stvaranje Vavilonske kule, ali se cuva jezicka raznovrsnost; Ocuvanje jezicke raznovrsnosti uz obezbedivanje dobre funkcionalnosti, osigurava se demokratski pristup debatama i informacijama

12. Priprema za uspešnu PROŠIRENU EU :
Uspeh proširene Evropske Unije predstavlja pravi istorijski izazov. Evropska Unija nije iskoristila 90-e da se pripemi za proširenje, a zemlje kandidati su se uglavnom pripremale da zadovolje formalne kriterijume i pokrenu ekonomske reforme. Ni jedni ni drugi nisu istinski spremni za uspešno proširenje i periodu od 2002. do 2004. Odlaganje na 2-3 godine bi omogucilo da EU uspe u potpunosti, da strukturno i politicki bude sasvim spremna da primi nove clanove – i da zemlje kandidati budu društveno i politicki spremne za ovaj važan korak. Ovo proširenje moralo bi biti propraceno širokom komunikacionom kampanjom u službi proširenja EU, koja bi se završila referendumom.
Dobitak: Omogucuje se uspešno proširenje Evropske Unije; Postizanje demokratskog jedinstva kontinenta do 2010, izbegavanje odbijanja i populizma sa obeju strana, demokratizacija društva kroz ukljucivanje javnog mnjenja

13. Sprovesti zajednicku BEZBEDONOSNU POLITiKU i borbu protiv trans-nacionalnog kriminala :
Zajednicko tržište bez granica, Evro, proširenje, terorizam, Internet su faktori koji primoravaju Evropsku Uniju da ude u efikasniju borbu protiv trans-nacionalnog kriminala, koji postaje sve profesionalniji. Interesi Unije, baš kao i interesi gradana, moraju biti ocuvani. Uvodenje integrisane pogranicne mreže, Evropskog tužioca, uz kojeg bi išla Evropska policija (nastala kao mreža državnih policija) i ad hoc mreža Evropskih magistrata bi omogucilo Evropskoj Uniji da se suprotstavi ovom rastucem riziku.
Dobitak: Dalja izgradnja unutrašnjeg i spoljnog kredibiliteta EU, umanjivanje strahova u vezi sa proširenjem EU

14. Usvojiti zajednicki radni okvir za IMIGRACIJU koji treba implementirati na nacionalnom nivou :
U Evropskoj Uniji, imigracija je neizbežan, neophodan i koristan fenomen, koji, medutim, treba regulisati na dva nivoa: kontrola migracionih tokova da bi se mogucnost ilegalne imigracije svela na najmanju mogucu meru, i pracenje procesa integracije imigranata, da bismo bili sigurni da se njihova deca osecaju kao punopravni Evropljani. Što se tice protoka imigranata, EU se podjednako mora posvetiti zajednickoj zaštiti granica (zajednicke carine, zajednicka pravila...) i dobrosusedskim odnosima i trgovini i razvoju (povecana, efikasnija pomoc, usmerena na odredena pitanja, sankcije protiv zemalja koje odbijaju da saraduju). Što se tice integracije, svaki imigrant koji odbije da se uklopi u zajednicu, mora biti vracen u zemlju iz koje je došao, pri cemu vlasti (pre svega državne, a u okviru zajednicke evropske stragije) moraju obezbediti delotvornu integraciju i oštro se suprotstaviti svakom obliku rasne ili verske diskriminacije.
Dobitak: Osposobljavanje svih Evropljana za jedan od najvažanijih izazova u dolazecim decenijama, uspostavljanje poverenja u naše zajednicke vrednosti, povezivanje EU sa njenim susedima, osiguranje dinaminacnosti EU